Vlada Republike Srpske obezbjedila je dodatnih 52 miliona KM,a sve u cilju da zdravstvene ustanove od ove godine zdravstvenim radnicima isključivo uplaćuju bruto platu, poručio je ovo premijer Republike Srpske na sastanku sa rukovodiocima zdravstvenih ustanova na kojem je prisustvovao i resorni ministar Alen Šeranić kao i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Dejan Kusturić.

"Građani Srpske moraju biti zadovoljni uslugama u zdravstvenom sektoru Srpske", poručio je Višković. On je istakao da nema više gomilanja dugova u zdravstvenom sistemu, te da se radi na tome da ovaj sistem bude održiv.

"U ovoj godini trebalo bi da budu uvedene nove 32 procedure u zdravstvenom sektoru RS. Sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije smo krajem prošle godine potpisali Ugovor i isplatili naša dugovanja, a potpisan je i sporazum kako bi naši pacijenti, koji se ovdje ne mogu liječiti, bili na isti način tretirani kao pacijenti iz Srbije, čime ćemo uštedjeti znatan novac", rekao je Višković.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić istakao je da je cilj zaustavljanje rasta dugovanja zdravstvenog sistema. On je naglasio da od 1. januara svi moraju uplaćivati poreze i doprinose, jer će se na taj način, kako je istakao, riješiti pitanje likvidnosti zdravstvenih ustanova.

Vršilac dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić naveo je da su zahvaljujući Vladi Srpske urađene detaljne projekcije koliko je novca potrebno za zdravstvene ustanove kako niko više ne bi imao izgovor za gomilanje dugovanja.

"Svi u zdravstvenom sistemu su danas dobili jasne instrukcije i moraju imati odgovornost. Posao Fonda zdravstvenog osiguranja jeste da prioritet u finansiranju budu javne zdravstvene ustanove kako bi bio obezbijeđen kvalitet u radu", rekao je Kusturić.

Direktor Doma zdravlja Čelinac Draško Kuprešak ocijenio je da je za sve domove zdravlja dobro što je Vlada Srpske našla način da bude ispoštovan dogovor o povećanju najniže cijene rada.

"Ovo će biti dodatni impuls za zdravstvene ustanove u Srpskoj kako bi uravnotežile poslovanje. Dom zdravlja Čelinac nema dugovanja, a trezorski model poslovanja se pokazao kao dobar", rekao je Kuprešak.

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske likvidan je i stabilan, a nema dugova prema zdravstvenim ustanovama, izjavio je direktor Fonda Dejan Kusturić. - Cilj je da stabilizujemo zdravstvo u Srpskoj, da Fond bude finansijski stabilan, te da nastavi sa proširivanjem prava naših osiguranika i građana - rekao je Kusturić novinarima u Narodnoj skupštini. On je podsjetio da je Fond prije samo četiri godine imao ukupne obaveze 568 miliona KM, a danas su 417 miliona KM uprkos podizanju kredita u posljednje dvije godine od 133 miliona i 60 miliona KM čiji je cilj bio da se unaprijedi likvidnost. Kusturić je rekao da su potraživanja Fonda 300 miliona KM, i to onih koja se smatraju naplativim.

Kada je riječ o korona virusu, on je naveo da je oprez na tom planu potreban, a nikako panika. Kusturić je rekao da Fond nije kupio poslovni prostor u Trebinju za koji su poslanici opozicije u Narodnoj skupštini naveli da je plaćen 1,8 miliona KM, iako je, kako tvrde, njegova prava vrijednost 400.000 KM. On je rekao da Fond u ovom slučaju sudski štiti svoja prava, te da čeka izvršenje pravosnažnih presuda u svoju korist. Kusturić je dodao da se očekuje da i drugi nadležni organi završe predmet i utvrde da li je bilo određenih nepravilnosti i u smislu pravno-formalnog stanja u vezi s tim prostorom. Poslanik SDS-a Nebojša Vukanović je rekao da je prilikom kupovine poslovnog prostora Fonda zdravstva u Trebinju Srpska oštećena za 1,8 miliona KM.

Fond zdravstenog osiguranja Republike Srpske počinje da finansira kohlearne implantante za djecu sa oštećenim sluhom, a ovu zdravstvenu uslugu će pružati Univerzitetsko-klinički centar Republike Srpske.

Ovo je omogućeno izmjenom Pravilnika o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu koji je usvojio Upravni odbor ove institucije, te je i nastavak poslovnog opredjeljenja Fonda  da se osiguranicima u kontinuitetu obezbjeđuje dostupnija i kvalitetnija zdravstvena zaštita.

Budući da  trošak ugradnje kohlearnog implantanta za jednog osiguranika iznosi oko 32.000 KM, ovo će biti velika finansijka olakšica za roditelje djece sa oštećenim sluhom, jer će ubuduće Fond u potpunosti snositi troškove finansiranja i ugradnje ovog aparata.

Kohlearni implantanti se uglavnom ugrađuju djeci sa urođenom obostranom gluvoćom, kao i djeci sa preogresivnim postlingvalnim gubitkom sluha ili stanja nakon menignitisa. Sve dosadašnje studije kao i djeca kojima su ugrađeni kohlearni implantanti su pokazali da zahvaljujući ovom aparatu djeca imaju uredno razvijen govor, redovno pohađaju školu i aktivni su članovi društvene zajednice. Takođe, sve svjetske studije su dokazale da je uspješnog kao i efektnost ugradnje kohleranog implantanta mnogo veća ako se djeci ugradi u što ranijoj životnoj dobi.

Dakle, sa finansiranjem kohlearnog implantanta Fond nastavlja u pravcu proširenja prava osiguranih lica koji su isključivo rezultat odgovorne poslovne politike gdje se svaka ušteda usmjerava na poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite. Podsjećamo da smo i prošle godine pojednostavili proceduru i proširili prava iz oblasti medicinskih sredstava, a sa ovim potezom Fond samo potvrđuje svoje nastojanje da zdravstvenu zaštitu u kontinuitetu čini mnogo boljom.

Napominjemo da ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku, te se njegova primjena očekuje u drugoj polovini marta ove godine.

Svi građani koji su ranije po osnovu nezaposlenosti bili prijavljeni na zdravstveno osiguranje , a koji još uvijek nisu regulisali svoj status, moći će i nakon 29. februara da se prijave na zdravstveno osiguranje u svim poslovnicama Fonda zdravstvenog osiguranja RS.

Naime, izmjenjeni Zakon o zdravstvenom osiguranju RS omogućio je da građani  koji su po osnovu nezaposlenosti bili prijavljeni na zdravstveno osiguranje da do 29. februara po automatizmu imaju osiguranje. Međutim, to ne znači da nakon tog roka građani neće moći da ostvare mogućnost prijave na zdravstveno osiguranje. Čak naprotiv, riječ je o procesu koji u kontinuitetu traje što znači da će Fond građane koje donesu potrebnu dokumentaciju i nakon tog perioda, uredno prijavljivati na zdravstveno osiguranje.

Ono što je najvažnije jeste da su ovim zakonom, kao i podzakonskim aktima Fonda zaštićene najugroženije kategorije ljudi, odnosno oni kojima je u kontinuitetu potrebna zdravstvena zaštita i koji se po osnovu bolesti ili posebnog društvenog statusa (djeca,  trudnice, porodilje, stariji od 65 godina, oboljeli od malignih bolesti, dijabetesa i slično)  prijavljuju na zdravstveno osiguranje. Dakle, ova kategorija građana zdravstvenu zaštitu ostvaruje u kontinuitetu, jer da bi se po osnovu bolesti prijavili na zdravstveno osiguranje bitno je da donesu nalaz i mišljenje doktora odgovarajuće grane medicine.

Kada su u pitanju lica bez prihoda za koje je potrebna potvrda Poreske uprave o visini oporezivih prihoda za sve članove domaćinstva, napominjemo da će građani i nakon 29. februara moći da se na zdravstveno osiguranje prijave po ovom osnovu, ukoliko spadaju u ovu kategoriju ljudi.

Inače, Fond u saradnji sa Poreskom upravom RS radi na elektronskom pristupu bazi podataka Poreske uprave o visini primanja koji se kao lica bez prihoda prijavljuju na zdravstveno  osiguranje i koja bi naredne sedmice trebalo da bude dostupna našim radnicima.  To znači da će samo određeni radnici Fonda u skladu sa zaštitom ličnih podataka imati pristup bazi podataka Poreske uprave kako dobijanje zdravstvenog osiguranja ne bi zavisilo  od brzine dobijanja potvrde Poreske uprave. Ovo je privremena mjera kojom Fond izlazi u susret osiguranicima, jer se na potvrde o visini primanja nešto duže čeka, ali su građani i dalje dužni da donesu potvrdu iz Poreske uprave RS kako bi potvrdili svoj status „lice bez  prihoda“.

Lica bez prihoda, inače, smatra se osoba  čiji dohodak po članu zajedničkog domaćinstva ne prelazi iznos najniže plate u Republici Srpskoj (trenutno je to 520 KM).

Једнакост у лијечењу и много боља доступост здравствене заштите   су кључне премисе Споразума о сарадњи из области здравственог осигурања, поручио је директор Фонда здравственог осигурања РС Дејан Кустурић након што су данас у Београду министри здравља Републике Српске и Србије Ален Шеранић и Златибор Лончаревић као и директори фондова здравствених осигурања  РС и Србије потписали овај споразум.

Кустурић је поручио да  ће сада за све пацијенте из РС којима су исцрпљене све могућности лијечења у здравственим установама у Републици Српској захваљујући овом споразуму бити доступне све здравствене установе које дјелују у оквиру здравственог система у Србији.  Подсјећамо, до сада су се наши пацијенти упућивали само у оне здравствене установе изван РС које су имале уговор са Фондом, а овај споразум би требало да омогући бољи квалитет лијечења као и већи избор здравствених услуга.

„Са једнакошћу и истим третманом пацијената очекујемо и краће чекање на операције,  знамо да је вријеме најважнији фактор ефектног лијечења. Погодност се огледа и у јединственим, доста повољнијим цијенама лијечења  наших осигураника у Србији, па очекујемо и много мање трошкове за лијечење изван РС. Мањи трошкови значе само једно – више новца који остаје у нашим здравственим установама као подршка унапређења развоја нашех здравственог система“, поручио је Кустурић.

Напомињемо да ће као и до сада право на лијечење у здравственим установам у Србији бити омогућено онда када се то лијечење не може спровести у здравственим установама у Републици Српској, на препоруку здравствене установе из РС.  Дакле, процедура упућивања остаје иста и то онда када се лијечење не може спровести у здравственим установам у РС и о приједлогу упућивања одлучује стручна комисија Фонда.

"Ovaj sporazum možemo posmatrati i kao produkt osnaživanja  odnosa Srbije i RS u okviru Specijalno -paralelnih veza koje jačaju u svim segmentima društva, a evo sada i u zdravstvenom sistemu. Mi nastavljamo sa uzajamnom podrškom i ubuduće, jer je Srbija zemlja na koju se oslanjamo i koja je prijateljski orjentisana prema građanima RS", poručio je Kusturić.